Moja priča o tome kako sam oporavila vid.
Treninga vida za decu i odrasle održavam od 2013. godine i prenosim praktična znanja kako da radom vežbi u potpunosti oporave svoj vid odnosno probleme sa funkcijom vida. Moja misija je da ljudi znaju da postoji izbor koji ne podrazumeva nošenje očnih pomagala do kraja života.
Kada je moj problem sa vidom nestao?
Dioptrija se pojavila u 22. godini ali sam do 23. godine odbijala da priznam sebi da više ne mogu bez očnih pomagala. Kada sam otišla na pregled, ustanovljena je kratkovidost i astigmatizam. Meka sočiva sam nosila oko godinu dana i morala sam da pređem na tvrda (Gas Permeable). Nakon niza pregleda, širenja zenica, topografije očiju, dobila sam neodgovarajuća tvrda sočiva uz objašenje da je to najbolje što se može uraditi za korekciju vida. Kroz vreme, vid je slabio, tvda sočiva su moj vid korigovala oko 40% što nije bilo dovoljno za vršenje osnovnih funkcija. U 25.godini mi je rečeno da uskoro očekujem transplataciju rožnjača jer imam keratokonus zajedno sa dioptrijom -4 i visokim astigmatizmom. Ovu dijagnozu sam dobila u Americi gde sam tada živela i potvrđena je 2010. godine u Beogradu.
Koliko je zaista bilo strašno?
Skupa neudobna sočiva koja sam nosila nisu uticala na to da puno bolje vidim. Slova na monitoru su bila uvećana na 150% da bih mogla da radim, a najteže mi je padalo to što sočiva nisu korigovala moj vid da bi bila sposobna da vozim. Svakodnevno sam koristila veštačke suze koje nisu pomagale jer su mi oči bile ekstremno suve zbog sočiva.
Svima je potreban neko ko će upaliti svetlo.
Moj prijatelj, kome ću večno biti zahvalna, mi je rekao za Lea Angarta koji je tada širom sveta održavao edukacije o oporavku vida prirodnim putem. O mom skepticizmu dovoljno govori činjenica da preko godinu dana nisam mogla da donesem odluku da odem jer nisam bila spremna na još jedno razočaranje. Ja nisam donela odluku već je isti prijatelj za mene uplatio kotizaciju, put i smeštaju i rekao da će prihvatiti novac tek kada se vratim iz Ljubljane sa Treninga vida.
To meni ne može pomoći. Ili može?
Nisam verovala da se kompleksan problem sa vidom može rešiti vežbama s obzirom da sam poslednje 3 godine slušala samo pesimistične i obeshrabrujuće prognoze. Dolaskom u Ljubljanu u decembru 2011.godine, dobila sam vežbe za svaki pojedinačni problem sa vidom i testove uz pomoć kojih sam pratila progres - jer progres je najveća motivacija. Postojala su dva momenta u kojima sam od vežbi zamalo odustala jer je progres bio jako spor.
Koliko dugo sam radila vežbe?
Za 4.5 meseca vežbanja sam rešila sve probleme i od maja 2012. imam perfektan vid, vozačku dozvolu bez očnih pomagala, a suve oči i pomisao na operaciju su davna prošlost. Od tada nisam uradila nijednu vežbu. S vremena na vreme, kada osetim zamor očiju, uradim vežbe relaksacije jer kao i većina ljudi provodim puno sati pred digitalnim ekranima.
Znanje važno za buduće generacije.
Najbolji osećaj na svetu je biti u prilici da pomogneš onima kojima je to potrebno i koji su spremni da rade. Moja motivacija je ista kao i prvog dana i zahvaljujem svim dosadašnjim učesnicima što su prepoznali pravu vrednost i poverovali da je i za njih moguće. Hvala na brojnim preporukama, a NAJVIŠE HVALA NA TOME ŠTO SU OPORAVILI SVOJ VID.
Dobrodošli na put ka svom jasnom vidu.